Većina ljudi nikada ne zastane da razmisli o novcu.

Ne o tome kako ga zaraditi ili potrošiti, već o tome šta on zapravo jeste i kako funkcioniše.

Novac koristimo svakog dana, ali se retko pitamo kako funkcioniše.

Pre nego što nastavite da čitate, odvojite trenutak za pet pitanja. Napišite kratak odgovor na svako od njih ako možete:

1. Zašto je ljudima potreban novac?
2. Šta nešto čini novcem?
3. Ko može da stvara ili kontroliše novac koji koristite?
4. Zašto novac koji koristite ima vrednost?
5. Možete li svojim novcem danas da kupite istu količinu kao ranije?

Sačuvajte svoje odgovore. Vratite im se na kraju. Ovaj vodič može da učvrsti neke vaše stavove, a druge da promeni.

Dok čitate, obratite pažnju na razliku između činjenice i mišljenja. "Ova novčanica se prihvata za plaćanje poreza" jeste činjenica koja se može proveriti. "Ovo je najbolji oblik novca" jeste zaključak za koji su potrebni kriterijumi i dokazi.

Ovaj vodič je zasnovan na šest pitanja: zašto je novac važan, šta je novac, šta s njim može poći naopako, šta je Bitcoin, kako ga bezbedno koristiti i šta sledi.

Namenjen je isključivo obrazovanju. Ne pruža finansijske, investicione, pravne ni poreske savete i ne govori vam da bilo šta kupujete, prodajete ili zadržavate.

Novac je sredstvo za razmenu.

Niko ne želi novac radi njega samog. Želimo ga zbog onoga što njime možemo da kupimo. Novčanica je samo komad papira. Korisna je zato što će je drugi ljudi prihvatiti u zamenu za stvari koje zaista želimo, jer očekuju da će je kasnije i drugi prihvatiti.

To je ono što razlikuje novac od trampe.

U sistemu trampe, razmena funkcioniše samo kada obe osobe žele ono što druga ima, u isto vreme i u odgovarajućim količinama. Ekonomisti to nazivaju dvostrukim podudaranjem potreba. Ako uzgajate pirinač i potrebne su vam cipele, obućar možda želi jestivo ulje, a ne pirinač. Novac to rešava tako što razdvaja prodaju od kupovine: prodajete svoj pirinač jednoj osobi, a cipele kupujete od druge.

Novac obično ima tri funkcije.

On je sredstvo razmene: ljudi ga prihvataju kao sredstvo plaćanja. On je obračunska jedinica: cene se izražavaju u njemu, pa možemo da uporedimo vrednost različitih stvari. Takođe je sredstvo čuvanja vrednosti: prenosi vrednost iz sadašnjosti u budućnost. Nijedan novac ne čuva vrednost savršeno, ali neki oblici gube kupovnu moć sporije od drugih.

Tokom istorije, mnoge stvari služile su kao novac: školjke, so, perle, stoka, bakar, srebro i zlato. Plemeniti metali ušli su u široku upotrebu jer su bili retki, trajni i široko prihvaćeni. Ali nošenje i čuvanje metala je teško, pa su banke počele da izdaju papirne potvrde koje su mogle da se zamene za navedenu količinu metala. U različitim verzijama zlatnog standarda, novčana jedinica bila je zakonski vezana za određenu količinu zlata. Pravila su se razlikovala u zavisnosti od mesta i perioda.

Vremenom je novac počeo više da se oslanja na institucije i obećanja nego na metal. Sjedinjene Američke Države su 1971. godine ukinule zvaničnu zamenu dolara za zlato za strane vlade i centralne banke. Danas je većina nacionalnih valuta fijat novac: valuta koja se izdaje pod državnim ovlašćenjem, obično preko centralne banke, i koja ne može da se zameni za fiksnu količinu zlata ili bilo koje druge robe. Reč fijat potiče iz latinskog i znači "neka bude", a često se tumači kao "po dekretu".

Fijat novac funkcioniše zato što ga ljudi, preduzeća, banke i vlade prihvataju. Zakoni mu obično daju status zakonskog sredstva plaćanja i propisuju njegovu upotrebu za plaćanje poreza, a ljudi ga žele zato što ga svi oko njih koriste.

Prešli smo od novca koji ima pokriće u nečemu do novca koji ima pokriće u poverenju u nekoga.

Kada ljudi čuju reč inflacija, obično pomisle na rast cena.

Inflacija cena je trajan rast opšteg nivoa cena. Njena druga strana je kupovna moć: koliko se može kupiti jednom novčanom jedinicom. Ako cena korpe osnovnih dobara poraste sa 100 jedinica valute na 110, za istih 100 jedinica više se ne može kupiti cela korpa.

Inflacija ima više uzroka, a ekonomisti raspravljaju o tome koliko je svaki od njih važan: povećanje količine novca i obima kredita, poremećaji u snabdevanju, promene u tražnji, slabljenje valute, porezi i troškovi proizvodnje. Jedan uzrok zaslužuje pažnju jer je stvar izbora, a ne slučajnosti: u sistemu fiat novca, mali broj institucija može da poveća ponudu novca i kredita i promeni pravila tog sistema.

Razmislite o tome šta nečemu daje vrednost.

Originalna Mona Lisa vredi više od bilo koje svoje kopije, ne zato što izgleda bolje, već zato što je jedina. Oskudnost sama po sebi ne stvara vrednost, ali kada ljudi nešto žele, važno je koliko toga ima u ponudi.

Kada ponuda novca raste brže od količine onoga što se njime može kupiti, svakom novčanom jedinicom obično se može kupiti manje.

Inflacija ne utiče na sve podjednako. Osoba koja novac drži uglavnom u gotovini ili štednji može izgubiti kupovnu moć. Osoba koja poseduje imovinu čija cena raste može biti delimično zaštićena. Plate i cene se takođe prilagođavaju različitom brzinom.

Novac na vašem bankovnom računu takođe se razlikuje od gotovine u vašoj ruci. Banka ne čuva svaki depozit u gotovini: najveći deo pozajmljuje i ulaže. Stanje na bankovnom računu predstavlja obećanje banke da će vam isplatiti novac. To obećanje se obično ispunjava, ali njegovo ispunjenje zavisi od banke i pravila koja važe za nju.

Isprobajte: provera kupovne moći

Izaberite jedan uobičajeni proizvod ili uslugu u svojoj zajednici, poput hleba, prevoza ili dopune za telefon. Zapišite današnju cenu. Pitajte nekoga koliko je to koštalo pre nekoliko godina, a zatim, ako možete, proverite pouzdan izvor podataka. Da li su prihodi rasli istom stopom? Šta bi još moglo da objasni tu promenu?

Ništa od ovoga ne znači da fiat novac ne funkcioniše. On omogućava praktična plaćanja, fleksibilno kreditiranje i alate za reagovanje na krize. Ali ista ta fleksibilnost stvara rizik: njegova ponuda i pravila mogu da se menjaju, a ljudi koji ga koriste imaju malo uticaja na te odluke.

Zato ljudi traže alternative i zato je Bitcoin stvoren.

Pre pojave Bitcoin mreže, slanje novca putem interneta uvek je zavisilo od organizacije od poverenja: banke ili kompanije za platne usluge koja je vodila evidenciju, odobravala račune i mogla da odloži, blokira ili poništi plaćanje. Decenijama su računarski stručnjaci pokušavali da stvore digitalni novac bez centralnog izdavaoca. Teškoća je bila u tome što se digitalne informacije lako kopiraju. Ako bi digitalni novčić mogao da se kopira i potroši dva puta, ne bi mogao da služi kao novac. To se naziva problem dvostrukog trošenja.

Dana 31. oktobra 2008. godine, osoba ili grupa koja je koristila ime Satoshi Nakamoto objavila je rad koji opisuje rešenje: Bitcoin: Sistem elektronskog novca između ravnopravnih učesnika. Mreža je počela sa radom u januaru 2009. godine.

Bitcoin je digitalni novac koji je decentralizovan, ima ograničenu ponudu i može se slati direktno između učesnika bez dozvole banke.

Biti decentralizovan znači da ne postoji centralna služba koja može da otvara račune, menja stanja na njima ili odobrava ko može da se pridruži. Svako može da preuzme i pregleda softver otvorenog koda, a mnogi nezavisni računari čuvaju kopiju evidencije. To ne znači da svi imaju jednak uticaj. To znači da nijedan pojedinačni učesnik ne može da promeni evidenciju ili monetarna pravila za sve.

Imati ograničenu ponudu znači da nikada neće postojati više od 21 milion bitcoina. Novi bitcoini se puštaju u opticaj prema javno poznatom rasporedu, a nezavisni računari koji se nazivaju čvorovi odbacuju svaki blok koji krši to pravilo. Ograničenje je verodostojno jer svako može da ga proveri. Ipak, to nije prirodni zakon: ono važi zato što ga učesnici neprestano sprovode. A ograničena ponuda ne garantuje da će cena rasti. Cena zavisi od potražnje, kao i od ponude.

Funkcionisanje direktno između učesnika znači da možete da šaljete bitcoin bilo kome, bilo gde, bez otvaranja računa na Bitcoin mreži ili traženja odobrenja od centralnog autoriteta. Nijedna kompanija ne može da zamrzne bitcoin koji sami kontrolišete. Druga strana te slobode jeste odgovornost: važeću transakciju obično nije moguće poništiti, a za mrežu ne postoji služba za korisničku podršku.

Jedna zabluda je da je Bitcoin nedostupan zato što je jedan bitcoin skup. Ne morate da kupite ili koristite ceo bitcoin. Jedan bitcoin deli se na 100.000.000 manjih jedinica koje se nazivaju satoši, ili sat. Posedovati 100.000 satova i posedovati 0,001 bitcoina znači imati isti iznos.

Mreža se oslanja na različite učesnike: korisnike koji šalju, primaju i čuvaju bitcoin; čvorove koji proveravaju da li je svaka transakcija i svaki blok u skladu sa pravilima; i rudare koji se takmiče da dodaju novi blok u evidenciju otprilike svakih deset minuta. Ta evidencija, blokčejn, javna je i svima vidljiva, a njeno naknadno menjanje veoma je skupo.

Napomena o pisanju: Bitcoin sa velikim slovom B obično označava mrežu ili sistem. bitcoin sa malim slovom b označava sam novac.

Bitcoin takođe podrazumeva kompromise. Njegova cena može brzo da se menja. Greške obično imaju trajne posledice. Prihvatanje je na mnogim mestima i dalje ograničeno, a za bezbedno korišćenje potrebno je nešto naučiti. Bitcoin deo poverenja u institucije zamenjuje proverom i ličnom odgovornošću. On ne uklanja rizik.

Jedan Bitcoin novčanik je alat, obično aplikacija, koji vam omogućava da primate, proveravate i šaljete bitcoin. Vaš bitcoin se ne čuva u vašem telefonu: on je zabeležen na blokčejnu. Novčanik upravlja ključevima koji vam omogućavaju da dokažete da je vaš i odobrite plaćanje.

Zato je prvo pitanje o svakom novčaniku: ko kontroliše ključeve?

Ko zapravo čuva vaš bitcoin?

Uz novčanik sa samostalnim čuvanjem ključeva, vi kontrolišete ključeve.

Kada ga podesite, prikazuje vam početnu frazu (koja se naziva i fraza za oporavak): uređen niz reči, često njih 12 ili 24. Ona može ponovo da stvori vaše ključeve na drugom uređaju. Svako ko je ima može da uzme vaš bitcoin. Početna fraza nije samo rezervna kopija: ona omogućava potpun pristup.

Zaštitite je:

• zapišite je tačno na papir kada kreirate novčanik;
• čuvajte je van mreže, u tajnosti i na mestu gde neće biti izgubljena ili oštećena;
• nikada je nemojte fotografisati, slati imejlom, čuvati u beleškama u oblaku ili slati u poruci;
• nikada je nemojte unositi na veb-sajt.

Ako izgubite početnu frazu i uređaj, niko ne može da vam povrati bitcoin.

Uz novčanik sa poverenim čuvanjem ključeva, kompanija čuva ključeve za vas, slično banci. Vaše stanje je obećanje kompanije da će vam isplatiti novac. Postupak podešavanja je poznat i podrška može biti dostupna, ali zavisite od te kompanije: ona može ograničiti povlačenja sredstava, zamrznuti nalog, biti hakovana ili prestati sa radom.

Korisna izreka u Bitcoin svetu: nisu vaši ključevi, nije vaš novac. Izbor načina čuvanja nije merilo vaše vrednosti. Važno je da znate koju vrstu koristite i u šta se uzdate.

My First Bitcoin ne preporučuje konkretne novčanike. Alati, naknade i vlasnici se menjaju, a ono što odgovara jednoj zajednici možda neće odgovarati drugoj. Pitajte edukatora kome verujete šta ljudi koriste u vašoj sredini i sami proverite sledeće stavke pre korišćenja bilo kog novčanika:

• Ključevi: ko kontroliše ključeve, vi ili kompanija?
• Oporavak: šta se dešava ako izgubite telefon ili kompanija nestane?
• Izvor: da li ste ga preuzeli sa zvaničnog veb-sajta ili zvanične stranice u prodavnici aplikacija, a ne preko linka koji vam je neko poslao?
• Kod: da li je otvorenog koda i da li se aktivno održava? (Otvoren kod sam po sebi ne dokazuje da je alat bezbedan.)
• Troškovi: koje naknade se naplaćuju za slanje, primanje ili povlačenje sredstava?
• Plaćanja: da li podržava plaćanja koja su vam potrebna, na lancu ili putem mreže Lightning?

Bitcoin ima dva uobičajena načina plaćanja. Na lancu se plaćanja beleže direktno u blokčejnu. Lightning je mreža za plaćanja izgrađena na mreži Bitcoin za brza, mala i česta plaćanja, poput kupovine kafe. Lightning novčanik takođe može biti starateljski ili samostalno čuvan.

Tri pravila će vam pomoći da ostanete bezbedni dok učite:

1. Prvo naučite. Ne postupajte pod uticajem uzbuđenja, straha ili pritiska.
2. Počnite malim iznosima. Isprobajte nepoznate alate sa iznosom koji možete da priuštite da izgubite.
3. Ne verujte, proverite. Proverite osobu, način plaćanja, adresu i iznos pre nego što odobrite plaćanje.

Delite podatke za primanje uplata, nikada tajne podatke. Adresa ili zahtev za plaćanje mogu se deliti. Fraza za oporavak ili privatni ključ nikada se ne smeju deliti. Nijedan legitiman edukator, kompanija koja razvija novčanike ili radnik podrške nikada neće tražiti te podatke.

Zaustavite se ako neko stvara osećaj hitnosti ili insistira na tajnosti, obećava zagarantovanu dobit, traži da prvo pošaljete bitcoin ili traži vašu frazu za oporavak. Zastanite. Ne delite ništa. Ne šaljite ništa. Zatim proverite preko izvora koji već poznajete.

Novac zavisi od pravila i poverenja

Fijat novac olakšava plaćanja, ali njegovu ponudu i pravila određuje mali broj institucija, a njegova kupovna moć može vremenom da opada.

Bitcoin nudi drugačija pravila

Od 2009. godine, Bitcoin nudi novac sa javno poznatom, ograničenom ponudom, dostupan svima, koji se može proveriti umesto da mu se veruje. On podrazumeva i kompromise: oscilacije cene, nepopravljive greške i ličnu odgovornost.

Bezbednost je na prvom mestu

Prvo učite, počnite malim koracima i sve proveravajte. Nikada ne delite svoju frazu za oporavak. Ne morate sve da uradite odjednom: dovoljan je jedan bezbedan sledeći korak.

Ovo je tek početak

Vratite se na pet pitanja sa početka. Kako biste sada odgovorili?

Program Bitcoin diploma je sledeći korak. Njegova četiri modula vode vas dalje, od razumevanja novca, preko načina na koji Bitcoin funkcioniše i bezbednog korišćenja Bitcoin-a, do Bitcoin-a u vašoj zajednici. Ostanite radoznali, nastavite da postavljate pitanja i saznajte više na myfirstbitcoin.org.